Početna stranicaRegistracijaLogin

Share | 
 

 pola casa politike i spolne samozastite

Prethodna tema Sljedeća tema Go down 
Autor/icaPoruka
Šaban
Admin


Number of posts : 2688
Age : 51
Reputation : 32
Points : 2879
Registration date : 14.10.2008

PostajNaslov: pola casa politike i spolne samozastite   uto sij 20, 2009 6:45 pm

Drugarice i drugovi!
Pre svega hteo bi da ukažem na jednostavni problem koji se izgubio. Imali smo domačinstvo u školama. Gde je drugovi domačinstvo. Ma gde, ja vas pitam. Sećate se drugovi kako smo kuvali bosansku kalju i vezli iglom i koncom krpice. Vezli smo crvenim končićem zvezdu na beli rupćić i pevali : "vezak vezla radoslavova majka". E moji drugari što su to bila vremena.
Posle kada sam odrasto i stasao u vojnika zbog svoje atletske građe primiše me u Titove vojnike.
Pratio sam Titu na svakom koraku i čuvao ga da nam ga neko ne ukrade.
Jednom dok se Tito vozio svojim brodom galebom, naslonio se preko ograde i povraćo jer se pokvarilo vino što je pio pa mu zadiglo stomak. I tako dok je on bljuvao po mediteranu ispade predsedniku predsednički sat i u ono vreme predsednik nije imao para da kupi novi , a i taj je dobio od Nasera za rođendan. Pošto je Tito bio sav u tugi i kako će da se pojavi Naseru pred očima bez sata ode Tito na obalu da tuguje , a ja dobijem zapoved da nađem sat. Kada smo Tita ostavili na obali mi se vratišmo na mesto gde je ispao sat u duboko more te zaustavimo brod. Priđe mi kapetan broda te mi stavi svoju ruku na rame koju još dan danas osećam na svom ramenu, te mi reče ovako: Druže vojniče, pred tobom je sada u rukama cela država i budućnost mladih naraštaja. Možeš da spasiš obraz ove nam države i celoga balkana. Ne razmišljajući mnogo skinuh sve sa sebe osim vojničkih gaća i skočim u hladne dubine našeg plavog jadrana. Odma me obuze hladnoća i trnci mi prođu kroz celu kičmu. Otvorih oči kad tamo popuni mrak. Nisam svestan bio da sam na takoj dubini. Verovatno sam se prejako otisno sa palube broda pa ko torpedo zaronio. Dok sam se bacao pod vodom i ronio sve dublje ugledah zaostalu minu iz drugog svetskog rata. Primih lanac na kojem je bila zavezana te ga prebacih preko ramena. Još sam naišao na 3 takve bombe i one su me dobro usporile te sam morao na površinu da uzmem vazduha. Kada sam izronio bilo je već podne. Predam bombe i raportiram komandantu te ponovo uzmem vazduha i skočim u more. Ovaj puta se nisam osvrto na bombe već sam sebi dao zadatak da neću izroniti dok ne nađem sat pa makar se i ugušio. Obraz Tita bio je u pitanju, a mi ga moramo obraniti. Odjednom začujem tik-tak tik-tak. Sve glasnije i sve bliže. Napokon ugledam sat te ga zgrabim i sa njim izronem. Sam Tito me odlikovo belom zvezdom danicom, a stigo sam i na večeru. Ručak sam preskočio ali zato se za večeru delila pita zelenica.
Eto tako je to bilo drugarice i drugovi. Obraz zapovednika bio je ispred naših života. Umirali smo svakodnevno, na stotine da bi sačuvali ustavno pravni poredak i političku strukturu.


[Vrh] Go down
 
pola casa politike i spolne samozastite
Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh] 
Stranica 1 / 1.

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
balkan forces americas army clan :: * za one koji dolaze prvi put * :: Radio Mileva/Blebetanje-
Forum(o)Bir: